U subotu, 22. maja od 9:00 do 12:00h održaće se uvodna radionica na kojoj ćete ponovo imati prilike da se upoznate sa grupnim radom Pathwork-a. Tema radionice je "Prinuđenost ponovnog stvaranja i prevazilaženja bola iz detinjstva". Radionicu vodi Jelena Pavić, licencirani Pathwork helper koji hoda na ovom putu već 13 godina. Ova uvodna radionica je besplatna i otvorena za sve koje zanima ova tema, uz obaveznu prijavu zbog ograničenog broja mesta. Mejl za prijavu je: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
"Da li je Pathwork put za vas?
Ako ne tragate za brzim, "quick fix" rešenjima svog života.
Ako ne tragate za privremenim olakšanjima teških situacija ili dilema.
Ako ne tragate za učiteljima koji će vam objasniti vas same i odigrati ulogu još jedne figure autoriteta.
Već ako tragate za podrškom na istinskom putovanju u sebe, gde ćete povratiti sopstveni autoritet, sopstvenu odgovornost za život time postajući slobodni jer ste vi sada njegov svesni kreator, onda Pathwork može biti put za vas.
Ako tragate za rastom i transformacijom kroz duhovnost, korak po korak, voleći sebe dovoljno da možete da budete strpljivi sa sobom i verujete da postoji nešto više od svih nas i svesno otvorite svoj um, svoje srce i pustite da vaše biće dođe na površinu, onda Pathwork može biti put za vas.
Ako vam je cilj emocionalna zrelost gde svesno donosite odluke i menjate odnos prema posledicama i problemima, ne pokušavajući da okrivite svet i druge već da shvatite da smo svi u jednoj velikoj učionici na planeti zemlji, onda Pathwork može biti put za vas."
Utisci sa I godine Pathwork-a:
Piše Ljiljana Batnožić:
Moj doživljaj i utisak u vezi dosadašnjeg rada u Pathwork grupi
Nekada mislimo da možemo sve sami.. Da nam ne treba pomoć, da je ni ne želimo.. Nekada mislimo da nam je niko i ne pruža.. Ili da svakako ni ne postoji..
Možemo li znati sve? Možemo li sve izneti sami? Možda.. Ne znam..
Ali ono što sada znam i tvrdim.. Da je pomoć helper-a ne poželjna već istinski važna da stekneš uvide i jasnoću, a da je pomoć grupe i stvaran osećaj i doživljaj tih interakcija u potpunosti nužan i koristan, da vidiš da nisi sam, i da smo isti. Uplašeni, zaključani. U tom procesu shvatiš ono što si oduvek nekako i znao. Da smo svi mi samo ljudi, satkani od ljubavi, radosti, razigranosti, vere ali i straha, očaja, nesigurnosti, nevoljnosti i beznađa. Shvatiš ono što si oduvek nekako i znao.. Osećao.. Ali u svom ovom današnjem haosu bio si gurnut da misliš da ovo što živiš je život, a ono što je u tvojoj istinskoj prirodi lepote života, i ono što samo ponekad naslutiš je samo tvoja mašta. .. I onda živis taj neki nazvani "život", a gušiš onaj istinski. Jer nikog nisi pitao, i niko ti nije rekao.. ili bolje rečeno nisi pitao nekog ko je bio tu gde si ti sada ali je prešao na drugu stranu.
Gde sam ja bila? U mraku, prijatelji. U strašnom, gustom, teškom mraku. Ne, nije gotovo. Ali kad dobro znam gde sam bila.. A gde sam sada..
Reći ću samo.. Na mnogo boljem mestu. Zahvaljujući grupi i radu u grupi. Sa divnim ljudima. Sa istim ljudima. Sa ljudima.
Dok ne sagledaš svoj mrak i ne uvidiš ga u potpunosti, dok god ga ne razumeš i ne vidiš sa ljubavlju..,
Nećes videti svetlo. I ne, ne očekuj tada spektakl i vatromet, raskoš boja i svetlosti.. Videćeš samo iskricu.
Ali, prijatelju moj.. U svoj toj tami.. Kolika je vrednost tog sićušnog svetla.. Ne postoje reči kojima to mogu opisati. Koliko je dragocen gutljaj vode u suvoj pustinji.. Toliko je bitan zračak svetla u zamku mraka.. I ne.. Nisam završila. Nije gotovo. .. Samo sada znam gde sam. I znam ko sam. I znam šta je iza mene. I znam gde želim da budem. I znam da taj sićušan plamen, ta jedna varnica, ima ogroman potencijal.
Šta ćeš sa njim? .. Na tebi je.. Ali ja itekako znam šta ću.
Report
My comments